Том Сојер , Марк Твен ( детаљно препричан роман)

Том Сојер, Марк Твен

(приредила Алексић Зорица) 

è ФАБУЛА:Тетка Поли  тражи Тома , али њега нигде нема, све док се није појавио из шпајза , измазаних руку и уста од пекмеза . Она га грди , али је слаба  према њему . Тетка Пола зна да он мрзи рад , да је суботом дана када се деца играју , али ипак хоће да га казни, натераће га да офарба ограду .

è Док је ишао улицом срео је непознатог,  лепо обученог дечака и одмах је почео да га задиркује и изазива на тучу. Почела је туча , ваљање по улици , батине. Том је од непознатог добио признање да је бољи. Субота је . Јутро је било свеже, а тим је морао да кречи тарабе. Он мора да ради , а деца су се играла. Међутим , домишљати Том се сетио  како да му дечаци помогну. Намерно је код дечака остављао утисак да ужива у послу да он ради неки веома важан посао. Прво је наишао Бен Роџерс. Њега је убедио да му помогне. После тога  су дошли други , али је свако морао понешто да да Тому да би радио. Док су они радили , Том је седео и уживао. Он је добио дванаест кликера , парче дромбуља , парче плавог стакла , парче стакла од винске боце, кључ, комадић креде, једног металног војника , шест праскавих жабаца , једно ћораво маче , кваку, псећа огрлица. Посао је завршио , није се намучио и још је нешто зарадио.

è Једног дана брат Сид је разбио шећерницу , тетка Пола је окривила Тома и изударала га је , уверена да само он може учинити такву штету. Тада се повукао у себе , жалећи се на свет око себе , како је хладан и без љубави.Том Сојер је направио скандал и у цркви , на проповеди , пред мноштвом света , када је из кутије за шибице пустио бубу јеленка , а на њу кренуо неки пас. Настао је лавеж , скика , урлање и завијање пса, смех људи.

è Школу није волео. Нарочито је мрзео понедељак. Једном је одлучио да не иде у школу и рекао је да га је заболео прст на нози. Почео је да јауче као да ће умрети.Том је додао и да га боли зуб , када му је тетка Пола показала алат за поправљање зуба рекао је да га више не боли зуб и да ће да иде у школу. На путу је набасао на Хаклбери Фина који је вукао цркнуту мачку. Хак је убедио Тома да је добра за лечење брадавица. Том је од Хака , само за један зуб купио крпеља и ставио га је кутију за шибице. Због свега овога је закаснио у школу. Учитељ га је због тога добро изударао. Било је забрањено састајати се са Хаком јер он није ишао у школу.Важио је за неваљалог дечака.

è За казну је морао да седи у женском делу до Беки Тачер, кћерке судије.И поред батина што касни и опомена да прича на часовима, Том Сојер је наставио са несташлуцима. Уместо да слуша , узео је крпеља из кутије и са Џоом Харпером , ту на часу започео игру и препирке. Од тада је и започело пријатељство Том Сојера са девојчицом Беки Тачер, вредном девојчицом из угледне судијске породице. Заклео јој се на вечну љубав, мада ће та дечакова љубав , уз повремена дурења , неколико пута бити доведена у питање.

è Том Сојер се једног дана повлачи у шуму , у дубини шуме . Легао је на маховину и почео да размишља шта би могло бити. Прво , јавила му се мисао да би волео привремено да умре зато што га Беки Тачер избегава и са њим не говори. Онда се јавила мисао да буде кловн , па војник ; затим да иде право у Индијанце да лови бикове , па да се једног дана врати као прави поглавица . Међутим , све то није задовољило његову машту .

è Желео је да буде гусар . Имаће једрењак који ће се звати Дух олује па ће се једног дана , када буде био славан , за запрепашћење свих , вратити у свој градић , право у цркву . Биће сав преплануо од Сунца . Потом себе види као као славног одметника Робина Худа који је са својом дружином отимао од богатих и давао сиромашнима. Замишља себе и као рањеног и да га дружина сахрањује. Једне вечери Том се неопажено извукао из куће. Хак га је већ чекао . Отишли су на неко гробље . Тамо је био сахрањен њихов друг Хос Виљемс. Они су се на гробљу уплашили. Изненада испред њих су се створили Маф Потер који је стално био пијан , Индијанац Џо и млади доктор Робинзон.Опколили су гроб , а онда је дошло до свађе . Потер се ухватио у коштац са доктором , рвали су се док доктор није млатнуо Потера у главу. Индијанац Џо је искористио прилику , узео Потеров нож и њиме убио доктора. Нису ни слутили да су их у густишу поред гроба посматрали Хак и Том Сојер. Маф Потер и Индијанац Џо опљачкали су гроб и зарекли се да неће један другог издати. Пијани Потер је и даље мислио да је он убица. После тог догађаја на гробљу  Хак и Том су били пренеражени, јурили су као обезглављени.

è Потом је дошла заклетва да неће нико ни писнути о ономе што су чули и видели. У супротном , ако би се сазнало , стигла би их освета и платили би животом. Убио би их Индијанац Џо. За убиство је осумљичен Маф Потер. Том му је у тамницу носио јело и цигарете. Цео градић је причао само о томе . Том је ноћу бунца о злочину. Мучила га је грозна тајна и немирна савест.Долази до суђења Мафу Потеру за убиство на гробљу. Сојер све више пати јер је велики душевна борба у њему. Ноћу , не причајући никоме , он одлази код браниоца да му исприча праву истину . И на дан суђења , када је порота помислила да је све готово , да је Потер крив појављује се Сојер. Његов говор је све присутне узбудио. Индијанац Џо је искористио непажњу чувара и побегао кроз прозор , зарекавши се у себи да ће се осветити Сојеру. Тако је Сојер смирио узнемирену савест , али је себи донео вечиту зебњу.

è Беки Тачер није долазила у школу због болести , али Том Сојер о томе ниште не зна. У тој ситуацији био је потиштен . Више га нису интересовали ни ни рад ни гусарство . У њему није било никакве радости . Живот му се учинио празан , јадан и пуст. Разболео се и сам . Био је малаксао . Постајао је све тужнији , блеђи и пропалији.

è Тетка се узнемирила и лечила га је на разне начине. Давала му је неку воду која се звала уби-бол , али је он ту бљутаву воду просипао у неку рупу , а на крају је дао и свом мачку да је овај скакао и превртао се , обарао саксије. Тетка је схватила да је то Том радио и више му није дала уби -бол.

è Том је почео да иде у школу , али је и даље био нерасположен због Беки.Једног дана она се вратила. Био је срећан што се Беки вратила. Она се променила . Била је озбиљнија и другачија. Била је хладна према Тому. Разочаран , доноси одлуку да оде у гусаре . Када је замакао у шуму , бризнуо је у плач. И управо тада је наишао његов друг Xо Харпер ( црнац) и Харпер је желео у свет јер га је мајка измлатила јер је појео  скоруп. Џо је хтео да иде у пустињаке , а том у разбојнике . Потражили су Хаклбери Фина који им се одмах придружио. Спремали су се да оду на једну аду поред велике шуме.Понели су шунку , штапове , шибице и остале ситнице. Себи су наденули и гусарска имена : Том Сојер- Црни Осветник шапоњске пучине , Хак Фин -Црвена Рука; Џо Харпер-Морски Страх и Трепет. Лозинка им је била Крв.

è У поноћ када никог није било , састали су се на два миља од села . Ту су узели дрвени сплав и пребацили се на дивље острво. Џо Харпер је понео пласт сена , Хаклбери Фин понео је бакрач и много листова дувана, а Том Сојер је обезбедио ватру. Украли су сплав и кренули. Тек око два сата ујутро су стигли , када се брод био насукао на спруд , подаље од рта . У дубини шуме наложили су ватру и спремили нешто за јело. Били су срећни.

è Том је похвалио такав живот: Нико те не тера да идеш у школу , не мораш да устајеш рано , не мораш да се переш и умиваш . Затим су заспали. Гусари су бацили удице , упецали рибе , припремили их и доручковали . Затим су кренули у шуму у извиђање и откривање непозантих простора. Открили су да острво није велико. Наишли су на дивне пропланке. Постепено их је мучила носталгија за кућом. Видели су дереглију која је пловила низводно . Људи су нешто претраживали. Тражили су њих двојицу уверени да су се удавили у каналу. Замишљали су како их сви оплакују. Увече су вечерали.У току ноћи Том Сојер се искрада и одлази преко реке.

è Крадом је ушао у своју кућу и сакривен слушао разговор између тетке Поле , брата Сида и мајке Џоа Харпера. Оне су хвалиле своју децу и кајале се због грдње и батина . Због њихових дирљивих речи расплакао се и Том . Из куће је изашао , а да није оставио поруку на кори од платна на којој  је описало да су живи и здрави. Том се вратио на дивље острво. Следеће ноћи се спремало јако невреме. Дечаци су се уплашили. Временом се олуја смирила. Харперова мајка  и тетка Пола су се обукле у црно . И Беки Тачер је била расејана и жалосна .  Међу дечацима се разговарало ко их је последњи видео , које су њихове последње речи . Сматрали су да су се утопили и да је свему крај. У цркви је организована проповед и последња пошта која се одаје тројици несталих . Свештеник је говорио о њиховој доброти и племенитости , док су други слушали са пуно туге . И одједном на врхунцу те опроштајне свечаности десило се чудо . Момци су се вратили. Док су Тетка Пола и Харперови љубили своје , скуп људи се осећао насамарен , шта је у журбама излазио из цркве. Том Сојер је желео да се помири са Бекицо, али она није хтела.

è У том тренутку он је њу назвао госпођом Уображенковић. Затим писац говори о учитељу Добинсу који је био изузетно строг. Желео је да постане доктор па је иза катедре увек читао књигу коју је држао под кључем . Када су ученици ушли у учионицу , а међу њима и Беки , видели су кључ од фиоке катедре. Беки је окренула кључ, и извукла књигу која се звала Анатомија. Том је добио батине зато што је прокрмачио читанчицу. Господин Добинс отврио је фиоку , узео своју омиљену књигу и кад је угледао поцепану слику човека , с муком је савладао гнев у себи . Почео је са испитивањем . а када је дошао до Тачерове јавио се Том да је он то урадио . Учитељ га је тукао . Био је то доказ Томове љубави према Тачеровој. Она му је у пролазу рекла како је могао да буде тако племенит.

è Дошао је распуст . Том је решио да испуни живот да се одрекне свих лоших навика . Међутим,  ускоро се од тога одрекао . Основао је и своју свирачко-певачку дружину , али је и њу укинуо после два дана. Весео је био када је у њихово место стигао циркус. Радост његовог живота прекинуле су мале богиње . Прво је одлежао две недеље ,  а затим још три седмице. Болест му се повратила. Том је оздравио. Следеће што је смислио је да тражи скривено благо . То је саопштио Хаклбери Фину. Том Сојер је објашњавао где се налази скривено благо : на острву , поред пања , испод патоса нечисте куће, под сувим дрветом. Нашли су лопату и једну мотку. Ишли су од места до места , копали , али нигде није било блага.

è Последње место је било полусрушено , опустела кућа . При спомену те куће , осећали су нелагоду јер су кружиле приче да су у њима духови и вампире. Потом следи ноћ у празној кући . Долазе двојица , један је Индијанац Џо који је споменуо освету , а други је био глувонеми Шпанац. Откопавање скривеног новца и пронађени сандучићи са благом . Све су то видели Хак и Том са тавана . Била је то ноћ пуна неизвесности и драматике, све док двојица нису отишла са новцем и оловним ковчегом са благом. После свега овога , Том се страшно бојао освете, али није одустајао од  намере да прати Индијанца Џоа и да се докопа његовог блага, и да га у томе надмудри.

è Била је субота . Дан заједничког излета. Приређивали су га Тачерови . Том , обузет мислима о Беки , заборавио је  и на Индијанца , и на благо и на освету коју му припрема Индијанца због сведочења на суду . Том и Беки отићи ће и код удовице Дагласке на сладолед , а Хак ће из бурета мотрити на Индијанца и на његов изласак из хотела. Оно што је одликовало излет је шала, јело , опште весеље , забава. Потом је пао договор да посете оближњу пећину . Она је била од много ходника и провалија , тако да никада није до краја истражена. Излетници су се тек у сумрак скелом вратили у град . Једини који није никуда ишао и све време стражарио поред хотела био је Хак. Он је око једанаест сати приметио две прилике како излазе. За њима према каменолому ишао је Хак . Зашли су у високо и дубоко жбуње . Ишли су према кући удовице Дагласке. Пре бекства у други крај , Индијанац Џо је намеравао те ноћи да се Дагласовој освети због тога што га је њен муж осудио као скитницу . Био је бичеван. Хтео је удовицу да веже за кревет и да јој лице унакази , да је мучи. Хак је то чуо и отрчао да обавести Велшанина и његове синове , који су наоружани кренули у потеру. Ту је један , поред реке , умро рањен, а Индијанац Џо је нестао. Била је и потера за њим , али без резултата.

è И тек када су излетници вратили у градић , примећено је да међу њима нема Тома и Беки Тачер. Нелагодност, забринутост и туга. Госпођа Тачер је пала у несвест, тетка Пола је бризнула у плач , а остали ломили руке. Вест о нестанку дечака и девојчице брзо се пронела градом . Звона су ударала на узбуну. Кренула је потера . Светиљкама је истраживана пећина. Било је и дозивања у пећини , али-ништа.

è Том и Бекица су све време били у пећини . Сувише су били удаљени од осталих. Лутали су по тамним ходницима , наилазили на слапове , залазили иза њих , спуштали се низ неке степенике. Наилазили на су на чудесне дворане са мноштвом богатог пећинског накита. Занесени тим лепотама , заборављали су на друге , на удаљеност и могућност да се залута и да ће се изгубити у тим ходницима. Посебно су их уплашили слепи мишеви. Све више их је мучила глад. Било је ту и страха и умора. Беки се чинило да никада неће наћи пут и излаз из те ситуације. Гласови који су се у даљини чули у једном тренутку су нестали. Помоћу клупчета од од канапа Том је кренуо једним ходником док није наишао као на неку терасицу до које је водила једна рупа. Тада је доживео силно изнанађење . Кроз пукотину указало се , с друге стране Индијанац Џо.

è Том се уплашио од Џоа , али и Џо од непознатог . Село Петроград је због нестанка Беки и Тома , било у јаду и жалости јер деца нису нађена. Тек у поноћ су пронађени. Том је свима испричао како је изашао из пећине. Он је помоћу канапа , кога је настављао више пута , прешао чак три тунела и тек тада угледала трачак светлости . Вратио се и узео Беки и дошао до пукотине у жбуњу која је била изнад реке. Нашли су људе у чамцу у рекли им да су око пет миља низ реку од пећине. Узели их у чамце и одвезли до првих кућа . Показало се да су три дана и три ноћи провели у пећини . Било је то време гладовања и злопаћења.

è После две недеље по изласку из пећине Том је отишао да види сад већ болесног Хака. Уз пут је свратио да види и Беки која је још исцрпљена лежала. Судија се похвалио да се више нико никада неће изгубитиу пећини јер је улаз гвожђем затворен. Том је побледао јер је знао да је тамо Индијанац Џо и да ће у пећини умрети.Људи су пред улаз у пећину стигли чамцима и у пећини су видели да је Индијанац Џо умро. Много се мучио . Јео је живе слепе мишеве да би преживео. Ножем је копао око капије да би изашао . Умро је у страшним мукама , мучен жеђу.

è Том саопштава Хаку да је новац Индијанца у пећини на месту и равном платоу где је угледао његову сенку поред свеће . Дошли су чамцима и успентрали се стрмином која је водила до жбуна иза којега се крио мали улаз , створен за хајдучко станиште. Уз помоћ канапа и свеће ишли су у дубину пећине , према месту где је Сојер угледао Џоа. Прво су разгледали место , затим мало копали нашли оковани сандук са новцем  и стварима. Одлучили су да новац пренесу и сакрију на сењаку у удовичкој дрвеној шупи. У међувремену у кући удовице Дагласке спремела се велики свечаност у част Хаклбери Фина и комшије Велшанина и његова два сина што су јој спасили живот.

è Главни јунак је био Хак. Само што је сада у пратњи Тома Сојера био као његов пратилац. Удовица је пред угледним светом градића изјавила да ће Хака узети под свој кров , васпитаће га и дати да учи неки занат или да се касније бави неким трговачким послом.

è Том Сојер је рекао да то њему није потребно јер је он човек богаташ. Отрчао је и донео две торбе дуката. Свима је стао дах од толиког новца. Том је још једном испричао своју причу о томе како су дошли до богатства. Након тога људи су хтели да прекопавају нова места и траже скривена блага. Било је то налик на епидемију која је харала око река Мисисипи и градића Петрограда.

è Хаклбери Фин није могао да поднесе живот уређен по неким правилима грађанског живота: да тачно једе у исто време, да се обавезно служи ножем , виљушкомм убрусом и чашом , да говори пристојно. Све је то доживаљавао као окове. Зато је побегао из куће у своју слободу.

Робинзон Крусо , Данијел Дефо ( детаљно препричан роман )

Робинзон Крусо , Данијел Дефо

( приредила Алексић Зорица) 

è Фабула романа: Робинзон има пустоловне жеље , упознајемо се са његовом породицом . Отац га  одвраћа од тога да буде морнар. Бежи од куће и путује бродом . Не мору настаје бура , а он има напад мучнине , има краткотрајну жељу да се врати кући , од невремена се спашава помоћу чамца. Укрцава се на брод за Златну обалу , али брод нападају гусари. Заробљавају га и одводе у маварску луку Сале. Он је био у двогодишњем ропству . Једном је отишао у риболов и успева да побегне са дечаком Ксуријем. Робинзон и Ксури наилазе на брод који их спашава и одводи их у Бразил.

è Робинзом у Бразилу постаје власник плантаже шећерне трске.Он одлази бродом ка новој Гвинеји да би узели црне робове. Брод се насукао на спруд. Попели су се на чамац за спашавање , али је један талас и њега преврнуо тако да је пливањем некако успео да дође до обале. У 26 години Робинзон долази на Острво очајања.  Снабдева се са стварима и храном са насуканог брода. Одређује место где ће живети. Подиже шатор. Очајава због положаја у коме се налази. Јавља се и нада јер је могао да прође као и остали другови односно да умре. Робинзон стално размишља о свом положају, понекад је веома тужан , очајан , а понекад оптимиста и пун наде, води дневник. Стално нешто ради и  има планове за будућност . Бележи време. Прави даску , али му треба пуно времена. Пише дневник у коме се враћа на оно што је радио. План свакодневног рада: излази у лов , затим ради до 11 сати , руча око 12 . Спава од 12 до 2 . Увече опет ради. Прави сто , столице , четвртасте сандучиће и проширује место иза шатора. Одрања се земља те опет има посла .        

è Наступа кишни период . Поправљају ограду. Покушава да припитоми голуба . Није могао да направи буре. Долази до земљотреса. Одроњава му се део стене , море се усталасало , закључује да је потрес био јачи у мору. Видео је олупину коју је море избациоло. Узима греде и гвожђе које може да искористи. Врло је болестан , час му је добро,  час лоше , сања један страшан сан , када почиње да верује у Бога . Мисли о религији . Дуван му помаже и читање Библије. Истражује острво , открива плантажу грожђа , диња и лимунова. Гради кућу на пропланку , окружен је шумом . Ограђује је двоструком оградом . Ту би стајао по неколико дана. Почиње кишни период , проширује пећину . Прва годишњица боравка на острву. Нестаје му мастило па пише ређе . Риља земљу и сади жито и пиринач. Прави корпу. Хвата папагаја. Није оскудевао у храни имао је чак и ђаконије , јео је козије , птичије и корњачино месо , јео је јаја од корњаче , суво грожђе итд. Спашава неколико јарета , чува их и припитомљава.  Он је са брода донео џакове у којима је некада било жито и бацио их је недалеко од куће .

è Након неког времена је запазио да је никло жито додуше врло мало , али се много обрадовао и решио је да га огради да га не поједу птице. Коси жито сабљом окаченом о дрво . Нема плуг већ оре дрвеним ашовом . Принос од две године остављао је за сетву па је тек треће године имао довољно за исхрану. Прави судове од печене глине , најпре неуспешно , а касније је направио толико да му је било довољно за неколико година. Папагај изговара  Пол што су прве речи које је чуо после дужег времена. Жели да испита и оплови острво које се налази близу његовог , али не може да га спусте у воду.

è Цепа му се старо одело  па мора да крпи одело , а затим прави шубару од коже , одело , кожух  и чакшире од крзна , затим прави сунцобран . Прави пирог , мали чамац којим жели  да оплови острво , али је имао проблема , ветар јако дува , удаљава се од острва , али је ипак дошла морска струја која га је довела на острво. Оставља брод на сигурно место.

è Долази у пољску кућицу . Тамо га дозива папагај . Живи смиреним животом . Усавршава се у грнчарству . Прави котарице и бива све бољи столар. Смањује се количина барута које има па одлучује да хвата козе да би их припитомио.Узима јариће . Ограђује место високом живицом да питоме не би изашле . Временом је имао пуно коза . То је имало велики предности јер је имао млека , меса и сира. Ништа му није требало осим људског друштва . Примећује трагове људских стопала. Уплашио се . Прво је спровео јаке мере обезбеђења , не излази , пушта козе , а касније је само био веома опрезан .

è У првом тренутку осигурава дом . Прави склониште за козе. Разгледа место где су људождери јели свој плен. Две године људождери нису долазили. Често је ишао да стражари да види када ће урођеници да дођу. Налази пећину коју је нашао када је секао дрва за прављење угља. У пећини планира да смести муницију. Налази у мору буре барута које се овлазило само споља док је унутра барут био добар. Научио је Пола добро да говори , пас му је умро након 16 година. Мачке су се толико намножиле да је многе отерао , а задржао је само две - три и имао је неколико јарића.

è У 23 години његовог боравка на острву поново је видео дивљаке. Видео је девет дивљака. Они су најпре играли па су отишли . Одлази да види место на коме су правили своју гозбу .  После петнаест месеци опет одлазе , у мају 24 године. Видео је један брод који је пуцао другом броду да би га спасао . Робинзом пали ватру. Видео је бродолом и нада се да је бар неко спашен . Одлази на брод који је доживео бродолом . Узео је неке ствари са брода и вратио се ( новац , одело , ципеле .) Нико није преживео осим пса. Две године живи у миру . Чуди се како неко може да једе другог човека . Колико је очајан жели да отме неког дивљака . Долазе дивљаци и доносе две жртве. Један почиње да бежи . Два дивљака га јуре , а Робинзон оба убија. Робинзон је Петка звао да приђе. Он се плаши , а када му је пришао био је веома захвалан. Петко се чуди на који начин је убио дивљака.

è Дао му је име Петко зато што га је нашао у петак . Нахранио га је . Дивљаци су отишли . Обилезе место на ком су били дивљаци има костију , крви . Била су најпре четири заробљеника . И Петко је био људождер. Робинзом облачи Петка.Учи га да говори енглески. Робинзон учи Петка да једе животињско месо , да прави хлеб . Сеју већу количину жита . Петко говори на енглеском , али је прилично неправилан . Петко му објашњава отприлике где је острво и да може да их одведе до белих људи. Разговарају о религији и жели да  га прекрсти , да пређе у хришћанство . Говори врло добро енглески , али не баш савршено.

è Живе срећно три године на острву . Петко говори како су на његовом острву дошли неки белци које је он и wегов народ лепо прихватио и који су вероватно још на његовом острву . Робинзон  мисли да су то људи са брода који је потонуо. Петко каже да они једу људе само када је рат. Робинзон жели да иде на Петково острво . Праве брод за путовање до Петковог острва. Спремају се да се отисну,  али долазе људождери.

è Желе да их нападну. Доле је 21 особа, три заробљеника и три чамца. Робинзон је видео да су довели белце. Крећу у јуриш , праве галаму као да их је пуно. Дивљаци су се уплашили и побегли. Заробљени човек је био Шпанац , узео је мач и убио је два дивљака. Неки од дивљака су побегли па се Робинзон  плашио да се не врате да се освете. Један од заробљеника који су се спремили да поједу је био Петков отац . Петко је био веома срећан. Заробили су дивљаци и једног Шпанца коме су ноге биле повређене од конопаца. Доводе их у њихово склониште . Смешта  заробљенике , спрема им ручак . Петко мисли да су се дивљаци утопили. Дивљаци су се толико уплашили од пушака да више никада нису хтели да дођу на острво.

è Шеснаест Португалаца и Шпанаца су живели на острву после бродолома његовог брода .  Шпанац жели да своје другове доведе на острво. Робинзон прихвата,  али под одређеним условима . Брине се да ли ће имати довоqно пиринча и жита да прехрани qуде. Одлучује да им да део земље. Тешу даске , повећавају број питомих коза . Оврли су жито које је било довољно за групу људи која ће доћи . Шпанац и Петков отац одлазе по остале Шпанце. После осам дана Петко је видео да неко долази . Робинзон је угледао брод који се усидрио у близини острва . Довели су заробљенике према којима су се врло грубо понашали. Чамац којим су дошли нису могли да гурну у воду. Робинзон је био опрезан. Све је посматрао и није се појављивао . Робинзон је хтео да приђе заробљеницима да би чуо ко су ови људи који су се искрцали на острво .

è Када им је причао уплашио их је јер је био веома страшан. Робинзон им је пришао и рекао да је на броду била побуна , он је капетан тог брода и да је други човек његов помоћник , а трећи путник. Међу побуњеницима налазе се два овејана зликовца . Робинзон  жели да их спаси , али под следећим условима:

è 1) Да неће полагати право на острво када буду на њему ;

è 2) Да ће их бесплатно одвести у Енглеску .

è Они пристају . Задатак Робинзона  је да убију два побуњеника и убијају их. Робинзон их лепо прима . Показује им шта је све урадио . Капетан жели да поврати брод. Робинзон  каже да када побуњеници виде да им нема другова да ће сићи за њима . Буше рупу на чамцу. Побуњеници крећу у потрагу . Али их Робинзон  хвата . Двојицу су послали у пећину да их чувају . Петко и један од ослобођених људи . Остали се спремају да нападну још десеторицу која долазе са брода . Они су видели да је чамац пробушен и да нема другова. Враћају се да кажу шта се десило.

è Затим опет долазе на острво. Тројица остају у чамцу,   а остали траже другове. Договоре се да Енглезе дозивају као да су то њихови другови и да су их одвукли што даље ка средини острва . За то време капетан тражи да се један преда , а други убија. Ови остали су дошли до чамца где никога није било. Робинзон са осталима напада побуњенике . Међу њима је био и Робинзонов помоћник. Том Смит . Сви се предају и траже да им поштеде живот. Они то прихватају осим живота Вилу Аткинсону. Капетан разговара са побуњеницима , а они се кају. Аткинсона и још тројицу су везали и одвели у пећину да их Петко чува . Остале моле да помогну да се освоји брод , а они ће за узврат за wих да се заузму у Енглеској да не буду погубљени.

è Организује се, одлазе и освајају брод. Са седам плотуна обавештавају Робинзона да је брод освојен.Робинзона проглашавају за капетана брода , а они су његови поданици. Капетан му поклања ствари међу којима је и ново одело.Петорица људи који су били  у пећини тражи опроштај и моле да остану на острву. Робинзон им дозвљава. Вођа побуњеника који је био погинуо је обешен на крст. Двојица полазе на броди,  они испловљавају . 19.12. 1686. године избавља се са острва  11. 06. 1687. Пошто је био ван ње 35 година.

è Када је дошао у Енглсеку одлази код своје добротворке која је осиромашила и потрошила Робинзонов новац. Иде у родни град , али су му отац и мајка умрли. Остали су му само две сестре и двоје деце његовог брата. Капетан ког је спасао задњи пут му је дао 200 фунти. Плантажу у Бразилу води његов ортак. Она је успешна . Његов део је поклоњен манастиру. Пошто није имао ко да је обрађује.Капетан ових 6-8 година обрађивао плантажу. Капетан му даје 160 португалских мајдара , а остало није имао. Од свог ортака добија новац који му следује са плантаже , тако да је постао богат. Од тих пара је збринуо старог капетана , старицу и сестре. Од ортака тражи да приход са плантаже шаље старом капетану. Од својих пара купује менице. Не жели да иде бродом већ иде копном преко Шпаније и Француске. На путу кроз Француску пада велику снег. Вођа није знао најбоље пут па их је водио кроз топле па кроз хладне крајеве. Нападају их медведи и вукови. Спасао га је Петко.

è Затим их је напао медвед. Петко се попео на дрво , а медвед за њим. Петко љуља дрво. Петко силази са дрвета , а за њим и медвед . Петко га убија набивши му пушку у уво. Прошли су кроз једно опасно место. Видели су велику групу вукова који су јели плен. Спустила се ноћ . Један коњ је побегао и курјаци су га распорили. Они су се сакрили иза балвана. Па су запалили ватру, викали, ранили су неколико курјака , они су се уплашили и побегли.

è Били су љути на вођу који их је водио погрешним путем. Онда силазе у Тулуз где је топло. Долази до свог завичаја где жели да прода плантажу , имање. Од тих пара наређује да се исплаћује извесна количина новца старом капетану и његовом сину. Жели да оде на своје острво и да види шта се десило са Шпанцима и побуњеницима. Седам година га је стара удовица одвраћала . Он се у међувемену оженио и имао је два сина и једну ћерку. Са синовцем 1694. године одлази на пут за источну  Индију где је видео шта се десило са острвом.