Том Сојер , Марк Твен ( детаљно препричан роман)

Том Сојер, Марк Твен

(приредила Алексић Зорица) 

è ФАБУЛА:Тетка Поли  тражи Тома , али њега нигде нема, све док се није појавио из шпајза , измазаних руку и уста од пекмеза . Она га грди , али је слаба  према њему . Тетка Пола зна да он мрзи рад , да је суботом дана када се деца играју , али ипак хоће да га казни, натераће га да офарба ограду .

è Док је ишао улицом срео је непознатог,  лепо обученог дечака и одмах је почео да га задиркује и изазива на тучу. Почела је туча , ваљање по улици , батине. Том је од непознатог добио признање да је бољи. Субота је . Јутро је било свеже, а тим је морао да кречи тарабе. Он мора да ради , а деца су се играла. Међутим , домишљати Том се сетио  како да му дечаци помогну. Намерно је код дечака остављао утисак да ужива у послу да он ради неки веома важан посао. Прво је наишао Бен Роџерс. Њега је убедио да му помогне. После тога  су дошли други , али је свако морао понешто да да Тому да би радио. Док су они радили , Том је седео и уживао. Он је добио дванаест кликера , парче дромбуља , парче плавог стакла , парче стакла од винске боце, кључ, комадић креде, једног металног војника , шест праскавих жабаца , једно ћораво маче , кваку, псећа огрлица. Посао је завршио , није се намучио и још је нешто зарадио.

è Једног дана брат Сид је разбио шећерницу , тетка Пола је окривила Тома и изударала га је , уверена да само он може учинити такву штету. Тада се повукао у себе , жалећи се на свет око себе , како је хладан и без љубави.Том Сојер је направио скандал и у цркви , на проповеди , пред мноштвом света , када је из кутије за шибице пустио бубу јеленка , а на њу кренуо неки пас. Настао је лавеж , скика , урлање и завијање пса, смех људи.

è Школу није волео. Нарочито је мрзео понедељак. Једном је одлучио да не иде у школу и рекао је да га је заболео прст на нози. Почео је да јауче као да ће умрети.Том је додао и да га боли зуб , када му је тетка Пола показала алат за поправљање зуба рекао је да га више не боли зуб и да ће да иде у школу. На путу је набасао на Хаклбери Фина који је вукао цркнуту мачку. Хак је убедио Тома да је добра за лечење брадавица. Том је од Хака , само за један зуб купио крпеља и ставио га је кутију за шибице. Због свега овога је закаснио у школу. Учитељ га је због тога добро изударао. Било је забрањено састајати се са Хаком јер он није ишао у школу.Важио је за неваљалог дечака.

è За казну је морао да седи у женском делу до Беки Тачер, кћерке судије.И поред батина што касни и опомена да прича на часовима, Том Сојер је наставио са несташлуцима. Уместо да слуша , узео је крпеља из кутије и са Џоом Харпером , ту на часу започео игру и препирке. Од тада је и започело пријатељство Том Сојера са девојчицом Беки Тачер, вредном девојчицом из угледне судијске породице. Заклео јој се на вечну љубав, мада ће та дечакова љубав , уз повремена дурења , неколико пута бити доведена у питање.

è Том Сојер се једног дана повлачи у шуму , у дубини шуме . Легао је на маховину и почео да размишља шта би могло бити. Прво , јавила му се мисао да би волео привремено да умре зато што га Беки Тачер избегава и са њим не говори. Онда се јавила мисао да буде кловн , па војник ; затим да иде право у Индијанце да лови бикове , па да се једног дана врати као прави поглавица . Међутим , све то није задовољило његову машту .

è Желео је да буде гусар . Имаће једрењак који ће се звати Дух олује па ће се једног дана , када буде био славан , за запрепашћење свих , вратити у свој градић , право у цркву . Биће сав преплануо од Сунца . Потом себе види као као славног одметника Робина Худа који је са својом дружином отимао од богатих и давао сиромашнима. Замишља себе и као рањеног и да га дружина сахрањује. Једне вечери Том се неопажено извукао из куће. Хак га је већ чекао . Отишли су на неко гробље . Тамо је био сахрањен њихов друг Хос Виљемс. Они су се на гробљу уплашили. Изненада испред њих су се створили Маф Потер који је стално био пијан , Индијанац Џо и млади доктор Робинзон.Опколили су гроб , а онда је дошло до свађе . Потер се ухватио у коштац са доктором , рвали су се док доктор није млатнуо Потера у главу. Индијанац Џо је искористио прилику , узео Потеров нож и њиме убио доктора. Нису ни слутили да су их у густишу поред гроба посматрали Хак и Том Сојер. Маф Потер и Индијанац Џо опљачкали су гроб и зарекли се да неће један другог издати. Пијани Потер је и даље мислио да је он убица. После тог догађаја на гробљу  Хак и Том су били пренеражени, јурили су као обезглављени.

è Потом је дошла заклетва да неће нико ни писнути о ономе што су чули и видели. У супротном , ако би се сазнало , стигла би их освета и платили би животом. Убио би их Индијанац Џо. За убиство је осумљичен Маф Потер. Том му је у тамницу носио јело и цигарете. Цео градић је причао само о томе . Том је ноћу бунца о злочину. Мучила га је грозна тајна и немирна савест.Долази до суђења Мафу Потеру за убиство на гробљу. Сојер све више пати јер је велики душевна борба у њему. Ноћу , не причајући никоме , он одлази код браниоца да му исприча праву истину . И на дан суђења , када је порота помислила да је све готово , да је Потер крив појављује се Сојер. Његов говор је све присутне узбудио. Индијанац Џо је искористио непажњу чувара и побегао кроз прозор , зарекавши се у себи да ће се осветити Сојеру. Тако је Сојер смирио узнемирену савест , али је себи донео вечиту зебњу.

è Беки Тачер није долазила у школу због болести , али Том Сојер о томе ниште не зна. У тој ситуацији био је потиштен . Више га нису интересовали ни ни рад ни гусарство . У њему није било никакве радости . Живот му се учинио празан , јадан и пуст. Разболео се и сам . Био је малаксао . Постајао је све тужнији , блеђи и пропалији.

è Тетка се узнемирила и лечила га је на разне начине. Давала му је неку воду која се звала уби-бол , али је он ту бљутаву воду просипао у неку рупу , а на крају је дао и свом мачку да је овај скакао и превртао се , обарао саксије. Тетка је схватила да је то Том радио и више му није дала уби -бол.

è Том је почео да иде у школу , али је и даље био нерасположен због Беки.Једног дана она се вратила. Био је срећан што се Беки вратила. Она се променила . Била је озбиљнија и другачија. Била је хладна према Тому. Разочаран , доноси одлуку да оде у гусаре . Када је замакао у шуму , бризнуо је у плач. И управо тада је наишао његов друг Xо Харпер ( црнац) и Харпер је желео у свет јер га је мајка измлатила јер је појео  скоруп. Џо је хтео да иде у пустињаке , а том у разбојнике . Потражили су Хаклбери Фина који им се одмах придружио. Спремали су се да оду на једну аду поред велике шуме.Понели су шунку , штапове , шибице и остале ситнице. Себи су наденули и гусарска имена : Том Сојер- Црни Осветник шапоњске пучине , Хак Фин -Црвена Рука; Џо Харпер-Морски Страх и Трепет. Лозинка им је била Крв.

è У поноћ када никог није било , састали су се на два миља од села . Ту су узели дрвени сплав и пребацили се на дивље острво. Џо Харпер је понео пласт сена , Хаклбери Фин понео је бакрач и много листова дувана, а Том Сојер је обезбедио ватру. Украли су сплав и кренули. Тек око два сата ујутро су стигли , када се брод био насукао на спруд , подаље од рта . У дубини шуме наложили су ватру и спремили нешто за јело. Били су срећни.

è Том је похвалио такав живот: Нико те не тера да идеш у школу , не мораш да устајеш рано , не мораш да се переш и умиваш . Затим су заспали. Гусари су бацили удице , упецали рибе , припремили их и доручковали . Затим су кренули у шуму у извиђање и откривање непозантих простора. Открили су да острво није велико. Наишли су на дивне пропланке. Постепено их је мучила носталгија за кућом. Видели су дереглију која је пловила низводно . Људи су нешто претраживали. Тражили су њих двојицу уверени да су се удавили у каналу. Замишљали су како их сви оплакују. Увече су вечерали.У току ноћи Том Сојер се искрада и одлази преко реке.

è Крадом је ушао у своју кућу и сакривен слушао разговор између тетке Поле , брата Сида и мајке Џоа Харпера. Оне су хвалиле своју децу и кајале се због грдње и батина . Због њихових дирљивих речи расплакао се и Том . Из куће је изашао , а да није оставио поруку на кори од платна на којој  је описало да су живи и здрави. Том се вратио на дивље острво. Следеће ноћи се спремало јако невреме. Дечаци су се уплашили. Временом се олуја смирила. Харперова мајка  и тетка Пола су се обукле у црно . И Беки Тачер је била расејана и жалосна .  Међу дечацима се разговарало ко их је последњи видео , које су њихове последње речи . Сматрали су да су се утопили и да је свему крај. У цркви је организована проповед и последња пошта која се одаје тројици несталих . Свештеник је говорио о њиховој доброти и племенитости , док су други слушали са пуно туге . И одједном на врхунцу те опроштајне свечаности десило се чудо . Момци су се вратили. Док су Тетка Пола и Харперови љубили своје , скуп људи се осећао насамарен , шта је у журбама излазио из цркве. Том Сојер је желео да се помири са Бекицо, али она није хтела.

è У том тренутку он је њу назвао госпођом Уображенковић. Затим писац говори о учитељу Добинсу који је био изузетно строг. Желео је да постане доктор па је иза катедре увек читао књигу коју је држао под кључем . Када су ученици ушли у учионицу , а међу њима и Беки , видели су кључ од фиоке катедре. Беки је окренула кључ, и извукла књигу која се звала Анатомија. Том је добио батине зато што је прокрмачио читанчицу. Господин Добинс отврио је фиоку , узео своју омиљену књигу и кад је угледао поцепану слику човека , с муком је савладао гнев у себи . Почео је са испитивањем . а када је дошао до Тачерове јавио се Том да је он то урадио . Учитељ га је тукао . Био је то доказ Томове љубави према Тачеровој. Она му је у пролазу рекла како је могао да буде тако племенит.

è Дошао је распуст . Том је решио да испуни живот да се одрекне свих лоших навика . Међутим,  ускоро се од тога одрекао . Основао је и своју свирачко-певачку дружину , али је и њу укинуо после два дана. Весео је био када је у њихово место стигао циркус. Радост његовог живота прекинуле су мале богиње . Прво је одлежао две недеље ,  а затим још три седмице. Болест му се повратила. Том је оздравио. Следеће што је смислио је да тражи скривено благо . То је саопштио Хаклбери Фину. Том Сојер је објашњавао где се налази скривено благо : на острву , поред пања , испод патоса нечисте куће, под сувим дрветом. Нашли су лопату и једну мотку. Ишли су од места до места , копали , али нигде није било блага.

è Последње место је било полусрушено , опустела кућа . При спомену те куће , осећали су нелагоду јер су кружиле приче да су у њима духови и вампире. Потом следи ноћ у празној кући . Долазе двојица , један је Индијанац Џо који је споменуо освету , а други је био глувонеми Шпанац. Откопавање скривеног новца и пронађени сандучићи са благом . Све су то видели Хак и Том са тавана . Била је то ноћ пуна неизвесности и драматике, све док двојица нису отишла са новцем и оловним ковчегом са благом. После свега овога , Том се страшно бојао освете, али није одустајао од  намере да прати Индијанца Џоа и да се докопа његовог блага, и да га у томе надмудри.

è Била је субота . Дан заједничког излета. Приређивали су га Тачерови . Том , обузет мислима о Беки , заборавио је  и на Индијанца , и на благо и на освету коју му припрема Индијанца због сведочења на суду . Том и Беки отићи ће и код удовице Дагласке на сладолед , а Хак ће из бурета мотрити на Индијанца и на његов изласак из хотела. Оно што је одликовало излет је шала, јело , опште весеље , забава. Потом је пао договор да посете оближњу пећину . Она је била од много ходника и провалија , тако да никада није до краја истражена. Излетници су се тек у сумрак скелом вратили у град . Једини који није никуда ишао и све време стражарио поред хотела био је Хак. Он је око једанаест сати приметио две прилике како излазе. За њима према каменолому ишао је Хак . Зашли су у високо и дубоко жбуње . Ишли су према кући удовице Дагласке. Пре бекства у други крај , Индијанац Џо је намеравао те ноћи да се Дагласовој освети због тога што га је њен муж осудио као скитницу . Био је бичеван. Хтео је удовицу да веже за кревет и да јој лице унакази , да је мучи. Хак је то чуо и отрчао да обавести Велшанина и његове синове , који су наоружани кренули у потеру. Ту је један , поред реке , умро рањен, а Индијанац Џо је нестао. Била је и потера за њим , али без резултата.

è И тек када су излетници вратили у градић , примећено је да међу њима нема Тома и Беки Тачер. Нелагодност, забринутост и туга. Госпођа Тачер је пала у несвест, тетка Пола је бризнула у плач , а остали ломили руке. Вест о нестанку дечака и девојчице брзо се пронела градом . Звона су ударала на узбуну. Кренула је потера . Светиљкама је истраживана пећина. Било је и дозивања у пећини , али-ништа.

è Том и Бекица су све време били у пећини . Сувише су били удаљени од осталих. Лутали су по тамним ходницима , наилазили на слапове , залазили иза њих , спуштали се низ неке степенике. Наилазили на су на чудесне дворане са мноштвом богатог пећинског накита. Занесени тим лепотама , заборављали су на друге , на удаљеност и могућност да се залута и да ће се изгубити у тим ходницима. Посебно су их уплашили слепи мишеви. Све више их је мучила глад. Било је ту и страха и умора. Беки се чинило да никада неће наћи пут и излаз из те ситуације. Гласови који су се у даљини чули у једном тренутку су нестали. Помоћу клупчета од од канапа Том је кренуо једним ходником док није наишао као на неку терасицу до које је водила једна рупа. Тада је доживео силно изнанађење . Кроз пукотину указало се , с друге стране Индијанац Џо.

è Том се уплашио од Џоа , али и Џо од непознатог . Село Петроград је због нестанка Беки и Тома , било у јаду и жалости јер деца нису нађена. Тек у поноћ су пронађени. Том је свима испричао како је изашао из пећине. Он је помоћу канапа , кога је настављао више пута , прешао чак три тунела и тек тада угледала трачак светлости . Вратио се и узео Беки и дошао до пукотине у жбуњу која је била изнад реке. Нашли су људе у чамцу у рекли им да су око пет миља низ реку од пећине. Узели их у чамце и одвезли до првих кућа . Показало се да су три дана и три ноћи провели у пећини . Било је то време гладовања и злопаћења.

è После две недеље по изласку из пећине Том је отишао да види сад већ болесног Хака. Уз пут је свратио да види и Беки која је још исцрпљена лежала. Судија се похвалио да се више нико никада неће изгубитиу пећини јер је улаз гвожђем затворен. Том је побледао јер је знао да је тамо Индијанац Џо и да ће у пећини умрети.Људи су пред улаз у пећину стигли чамцима и у пећини су видели да је Индијанац Џо умро. Много се мучио . Јео је живе слепе мишеве да би преживео. Ножем је копао око капије да би изашао . Умро је у страшним мукама , мучен жеђу.

è Том саопштава Хаку да је новац Индијанца у пећини на месту и равном платоу где је угледао његову сенку поред свеће . Дошли су чамцима и успентрали се стрмином која је водила до жбуна иза којега се крио мали улаз , створен за хајдучко станиште. Уз помоћ канапа и свеће ишли су у дубину пећине , према месту где је Сојер угледао Џоа. Прво су разгледали место , затим мало копали нашли оковани сандук са новцем  и стварима. Одлучили су да новац пренесу и сакрију на сењаку у удовичкој дрвеној шупи. У међувремену у кући удовице Дагласке спремела се велики свечаност у част Хаклбери Фина и комшије Велшанина и његова два сина што су јој спасили живот.

è Главни јунак је био Хак. Само што је сада у пратњи Тома Сојера био као његов пратилац. Удовица је пред угледним светом градића изјавила да ће Хака узети под свој кров , васпитаће га и дати да учи неки занат или да се касније бави неким трговачким послом.

è Том Сојер је рекао да то њему није потребно јер је он човек богаташ. Отрчао је и донео две торбе дуката. Свима је стао дах од толиког новца. Том је још једном испричао своју причу о томе како су дошли до богатства. Након тога људи су хтели да прекопавају нова места и траже скривена блага. Било је то налик на епидемију која је харала око река Мисисипи и градића Петрограда.

è Хаклбери Фин није могао да поднесе живот уређен по неким правилима грађанског живота: да тачно једе у исто време, да се обавезно служи ножем , виљушкомм убрусом и чашом , да говори пристојно. Све је то доживаљавао као окове. Зато је побегао из куће у своју слободу.